Testo za picu

Ako me nešto užasava, to je ono parče ‘leba koje prodaju kao „Podloga za picu“. Kada god neko ono nazove picom, jednom Italijanu pramen kose ne može da se zaliže koliko god da gela stavi. Dakle, ja ću ovde staviti akcenat na testo, neću vam soliti pamet kako da pravite picu, jer je svako pravi po svom ukusu.

Sastojci za testo:

  • 200ml tople vode (malo jače nego mlake, ali nikako vrele)
  • Pola kocke kvasca (koristim uvek živ kvasac, nekako ne volim onaj u prahu)
  • Kašika brašna
  • Kašika šećera
  • 300g brašna, meko tip 400
  • Kašičica soli
  • pola kašike belog luka u prahu
  • dve-tri kašike ulja (maslinovog, ali može i obično)
  • Brašno za posipanje

Težina:

Jednostavno

Postupak:

U 200ml vode sipati kašiku brašna i kašiku šećera i rastopiti u tome pola kocke kvasca. Za 10 minuta, kvasac će se aktivirati i dobićete penu na vrhu kao na slici.

Dodajte 300g brašna, so i beli luk u prahu (može i presovani sveži luk, a i ne mora luk ukoliko ga ne volite). Dodajte i maslinovo ulje (može i obično, jednom sam čak stavio i mast- naravno, mrzelo me da izlazim da kupujem ulje :-))

Mesite najpre varjačom, a zatim rukama dok ne dobijete glatko testo. Ko ima mikser sa nastavcima za testo (spiralni) znatno će manje fizičkog napora uložiti. Krenete lagano pa kako se formira testo povećavajte brzinu.

Možete testo premazati sa malo ulja da se ne osuši (pogotovo ako ga zimi stavljate na radijator kao ja :-)). Pokrijte posudu krpom i stavite na toplo mesto da naraste (gorespomenuti radijator). Posle pola sata testo bi trebalo da naraste 2-3 puta:

Radnu površinu pospite brašnom (ako imate oštro brašno, upotrebite njega za posipanje, lakše ćete počistiti nered kasnije). Premesite kratko testo rukama i napravite lopticu i izručite na površinu.

Pospite i po loptici brašna, da se ne bi oklagija lepila za testo.

Sada ide caka, kako da testo bude okruglo. Kada razvlačite oklagijom, nikada nemojte ponavljati pokrete u istom smeru, jer će se testo razvlačiti neravno. Caka je da iz sredine krenete naviše (na „sever“) pa se spustite naniže (na „jug“). Kada dođete do „juga“, ne vraćajte se na sever, već odmah iz sredine idite na „istok“, pa unazad ka „zapadu“. Kada završite sve četiri „strane sveta“ ponovite sve ali u smerovima „severoistok“- „jugozapad“ i „severozapad“-„jugoistok“. Ponavljajte sve dok testo ne bude debljine 3-4mm. Da, zaboravih da kažem da je ova količina za picu prečnika 32cm (klasičan pleh iz rerne). Kako to uzgleda posle 4 ciklusa:

Kada završite testo treba ga preneti na pleh. Možete ga preneti rukama,  ali i tu ima caka koja olakšava život. Obmotajte testo oko oklagije (cca 2.5 puna kruga). Zbog brašna po površini neće se zalepiti. Preneste tako namotano testo do pleha (stavite papir za pečenje na njega) i polako odmotajte testo. Možete ga lagano razvući rukama da zauzme sav prostor na plehu (i da dobije oblik što bliže krugu).

Namažite testo pelatom ili sosom za picu (tri kašike na centar, pa spiralno razmažite od unutra ka spolja, mnogo brzo i lepo namaže), stavite šta već želite od sastojaka (šunka, sir, šampinjone, jaja ili ako baš želite ananas- ne osuđujem :-))

Na slici vidite kako to kod mene izgleda.

Pica se peče oko 15 minuta na 220°C, tj. dok ne porumene ivice.

Još jedna ideja:

Ovo testo ako ostavite malo deblje i premažete smesom maslinovog ulja i začina (obavezno ruzmarin i bosiljak), dobićete odličan hleb. Eksperimentišite sa začinima koji vam odgovaraju. Pre pečenje prođite točkom za sečenje pice preko testa i napravite šaru sa rombovima ili trouglićima, odlično se lomi posle pečenja.

7 thoughts on “Testo za picu

  1. Slažem se sa konstatacijom da je ono što prodaju kao „podlogu“ đubre.
    Voljna sam da saopštim da su me brojni eksperimenti doveli do sledeće računice:
    Kvasac
    So
    Šećer
    Maslinovo ulje
    (namerno nisam navodila mere, em su neke stvari zavisne od količine brašna, em su neke po ukusu)
    Ali glavna caka je odnos brašna i vode, na 200 grama brašna ide 100 grama vode. Nekad pravim od mešavine oštrog i mekog brašna, nekad samo od mekog, ali ima i drugih situacija („mrzelo me je da idem u prodavnicu“, „nije me mrzelo ali je bilo zlodoba kad u mom kraju prodavnica ne radi“). Najbolje se pokazala kombinacija oštrog i mekog brašna. No, u svim varijacijama, testo nikad omanulo nije. Ulje koristim tek da premažem testo u činiji, i testo ne mora da narasta više puta, niti dugo.
    Razvučem ga propisno tanko i pečem na najvišoj temperaturi (kod nekih rerni 250℃, kod nekih 300), ne duže od 10-15 minuta (zavisi od sastojaka koje stavljam na testo).
    Uzgred, veoma mi se dopadaju tvoja objašnjenja (lepo sam govorila još odavno da bi bio super profa 😉 ).

    1. Vidiš, meni više odgovara 3:2. Bude malo mekše za obradu. Mislim da manje naraste u tom slučaju. Slažem se sti se tiče narastanja. Jednom i to max pola sata.
      Sve u svemu, kao što reče, nema tu promašaja. Zato me užasava „podloga za picu“, jer je jednostavno i brzo.
      Hvala za kompliment, trudim se da objasnim ono čega se ljudi najviše plaše (tj. šta sam ja mislio da je teško).
      ????

  2. I ja mogu da se složim da je bolje mesto kupovne podloge uzeti đon od cipela. 😀 Naravno, „sam svoj majstor“ za testo je oprobano najbolja stvar. Ako se ukaže prilike probaj/te da pečete picu u onom okruglom plehčiću što ima dole rupice. Taj je kao neki pleh za picu. Ako je neko probao crispy picu, i zna recept za testo, de obnaroduj/te.

    A @drug genijalac, jesi li probao varijantu da na isto to testo metneš sledeće: proturiš sitno beli luk (živi), dodaš belog sira matorog i ulupaš jaja pa to preliješ preko testa? Koliko se sećam (pravila davno), to je neka kao francuska pita. Čas posla se spremi.

  3. Jednom prilikom sam bio u Njemačkoj i naručili nam domaćini pizzu. Mi gladni kao čopor vukova usred decembra dok napolju zavija oluja, a snijeg pada do 2 metra. Elem, dolazi pizza, em je u obliku pravougaonika, em je tijesto debelo kao kriška hljeba, a istog je izgleda. Najčudnija pizza koju sam pojeo. Nisam siguran kako je oni zovu, grčka ili turska. Ali sam zato u Berlinu, u jednom parku, u malenom kiosku pojeo najbolju pizzu ikada. Tip je pravi sam i bogami se načekaš dok je dobiješ, ali vrijedi 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *