Od trenutka kada smo kao čovečanstvo rešili da se skućimo na jednom mestu i da prestanemo da budemo nomadski lovci/skupljači hrana postaje nešto što nas definiše. Hrana nije samo biološka neophodnost, hrana je postala nešto što definiše određene regione i kulture, pa čak i religije.
Oni koji me poznaju, znaju da ja volim da eksperimentišem, i da spremanje hrane na mene ima i smirujuće dejstvo. Pokrenuo sam ovaj blog da podelim moja iskustva sa specifičnim receptima. Nešto što sam mislio da je skupo i komplikovano, pa se ispostavilo da nije ni jedno ni drugo. Ako ikada počnem da ličim na Džejmija Olivera (pola stvari ne mogu da se pronađu u Srbija, a druga polovina košta svoju težinu u zlatu) komentari su otvoreni na svakom postu, pa udrite.
Trudiću se da održim tempo i da često stavljam postove, ali ne mogu da obećam.
Hvala što me pratite i prijatno.
Vaš šef Sale